"Da se ne uvredi, morao sam uzeti !"

Šetajući gradom, sklanjajući se od jakog sunca, sretnem jednog poznanika. Nisam ga video mesecima, sad - da li sam ja njega pomalo, nesvesno, izbegavao ili on mene... neznam. Zašto !? Čovek je poznat po jednoj reči - "škrtac" ! Da,da ! I baš kad sam mislio da se promenio na bolje, on meni kaže: "Moram nešto da ti ispričam !". A to znači neku čudnu priču !

I to stojeći na sred glavne ulice u gradu, sve očekujući da ćemo sesti u kafić. Ali ni to se nije dogodilo ! (Niko nije popustio, ha ha !)

A priča ide ovako:

M.M. zvao je svog rođenog strica da mu pomogne sazidati novu garažu. Čovek je bio penzionisani zidar, i imao je vremena i snage da to uradi. Zidao je tri dana na već postavljenim betonskim temeljima. Kaže da se bio umorio ali nije hteo da se opusti dok nezavrši garažu. I tako četvrtog dana se završilo zidanje, iz neke praznine digla se nova garaža. Savršeno izidana ! M.M. je bio srećan i zadovoljan sa garažom, ali, ne lezi vraže, već mu je mozak počeo signalizirati - kako se odužiti ! Da, za njega je to bila najveća prepreka, čak i za rođenog strica !!! Razmišljao je, i razmišljao,... ali mu se ipak otvorila usta, neznajući da je to bilo mehanički, i pitao strica: " Svaka čast majstore, koliko sam ti dužan za ovaj posao !?" .

Stric je brzo odgovoro, bez naprezanja i razmišljanja: " Eto, kad ja završim svoju šupu, tebe ću zvati da mi napraviš manji krović, pošto si tesar. Odgovara ti !? Ako ne možeš - nikom ništa !"

Naravno kao svaki normalni čovek koji ima normalnu savest, M.M. je odgovorio: " Naravno, samo zovi !".

Prošlo je jedno tri meseca i stric zovne M.M. da mu dođe napraviti mali krović, 2x2 metra, na šupi. Ovaj je, za tako mali poslić, uradio to za jedno posle podne. Ništa strašno, stric je imao spremljen materijal i samo je trebalo sve to "sklepati" u krović.

E, sad dolazi bitan deo !!!

Stric kao i svaki normalan čovek pita:"Koliko sam ti dužan ?" . Mislaći, da su sad bar koliko-toliko izravnali neki dug. M.M. je počeo da vijuga mozgom. Da, trebalo mu je 5 minuta za jednostavan odgovor !!! Razmišljanje: " Kad je meni stric zidao, meni je bila sramota da mu ponudim 50evra. A on nije ništa tražio. Pa da njemu ne bude sada sramota ja ću da mu naplatim 50evra, jer ja znam kako se on sada oseća, kao što sam ja pre. Pa da se ne uvredi , ipak ću mu uzeti 50 evra". Kako je razmišljao - tako je i rekao stricu !!! Stric sav zbunjen i u čuđenju, pomalo izgubljen, zavukao je u radnički prašnjav đzep i izvukao pomalo zgužvanu novčanicu od 50evra. I, naravno, dok je M.M. pružao novčanicu ruka mu se tresla od "malog" šoka !!! M.M. je uzeo novčanicu, i sav zadovoljan što je lišio strica sramote, otišao je kući !

I posle ove rečenice i ja i M.M. smo se razišli u gradu, a ja sam ostao u šoku i razmišljanju da li sam dobro razumeo njega ili ja nisam normalan !?!?!

Kako objasniti ovakve ljude ?

Neznam, nikad mi nije palo takvo razmišljanje, niti bi se dosetio toga. Stvarno, sto ljudi - sto ćudi, ali ovaj je originalan !!! Ja bi bio sretan da mi neko nenaplati svoj rad, ali bi nekako očekivao prvu priliku da se odužim sa svojim znanjem, ako mogu.

Možda mu treba nekako vratiti uslugu na njegov način, nek se par puta opeče, pa da se (možda) nauči pameti !!!

U blagoj sam neverici...

P.S.

Kada nekom činiš dobro - misli i na posledice.